|
 Terapiju
lutkama pokrenula
je terapeutkinja Britt-Mari
Egedius-Jakobsson u Švedskoj.
Sastoji se u aplikaciji objekta
- lutke da
bi se pomoglo ljudima sa
problemima koji se obično
javljaju kod senilne demencije i nekih psihijatrijskih poremećaja,
a koji se odlikuju teškim
poremećajima u
ponašanju.
Efekat je preventivni i terapijski, a ova terapija:
- Smanjuje
anksioznost,
uznemirenost i njihove
manifestacije kao
što su agresivnost,
nesanica,
apatija i lutanje;
- Smanjuje
apatiju
i depresiju koje
karakterišu
nezainteresovanost i potpuna neaktivnost;
- Odgovara
na emotivno-afektivne
potrebe, koje
su kognitivnih oštećenja
prisutne, ali nisu
zadovoljene;
- Usporava pogoršanje
pojedinih kognitivnih sposobnosti i podstiče
motoriku, koja deluje
stimulišuće
na preostale kapacitete.
 Terapija
lutkama sa usmeravanjem pažnje
na jednostavan zadatak ,
kao što
je briga za lutke, omogućava
da se izbegnu stanja konfuzije i nelagodnosti,
koja se često
manifestuju poremećajima
u ponašanju.
Sposobnost da se lutka prepozna
kao ono što
zaista jeste, postoji
samo u nekim slučajevima:
u drugim,
kognitivno oštećenje
ne dozvoljava svesni odnos sa realnim objektom.
U oba slučaja,
na terapijskom nivou je važan
odnos koji nastaje sa imaginarnom projekcijom,
zahvaljujući
načinu na koji
se lutka povezuje sa sećanjima
i emocijama vezanim sa davnim uspomenama,
koje kroz simbolički
objekat mogu da se dopune i
osveže.
Konačno,
pored dobrobiti koje pokreće
interakcija sa lutkom,
tu je i prevazilaženje
svakodnevnih prepreka u procesnoj memoriji kada je u
pitanju izvršenje
zadataka vezanih za
negu, kao
što su oblačenje,
presvlačenje,
uspavljivanje i hranjenje.
Terapiju lutkama
treba posmatrati kao
negu usmerenu na osobu, koja omogućava
i ispunjenje
nekih osnovnih moralnih
principa u brizi o starima.
Primer dobre prakse
preuzet iz Doma za stare osobe u Bolonji (poseta: maj 2014.) |
