Mentalno zdravlje i starije osobe

Pripremila i sa engleskog prevela: Mina Bošnjaković

Starije osobe, one starosti od 60 godina pa naviše, daju veliki doprinos društvu kao članovi porodice, volonteri, ali i kao aktivni učesnici na tržištu rada. Dok većina ima veoma dobro mentalno zdravlje, mnoge starije osobe su u riziku od razvoja mentalnih poremećaja, neuroloških poremećaja, problema sa zloupotrebom supstanci, kao i fizičkih bolesti i invaliditeta.

Problem

Svetska populacija ubrzano stari. Između 2000. i 2050. godine, procenjuje se da će se broj starijih osoba u sveti udvostučiti. Na globalnom novou, očekivani porast starijeg stanovništva je sa 605 miliona na 2 milijarde ljudi starijih od 60 godina. Stariji ljudi su suočeni sa specifičnim izazovima fizičkog i mentalnog zdravlja koji moraju biti prepoznati.

Prema istraživanjima svetske zdravstvene organizacije preko 20% ljudi starijih od 60 godina pati od nekog oblika mentalnog ili neurološkog poremećaja. Najčešći neuropsihijatrijski poremećaji u ovoj starosnoj dobi su demencija i depresija. Afektivni poremećaji pogađaju 3,8 procenata starije populacije, zloupotreba supstanci kao što su lekovi i alkohol pogađa skoro 1%, a skoro četvrtina smrtnih slučajeva kod osoba starijih od 60 godina je posledica samopovređivanja.

Problemi sa mentalnim zdravljem nisu dovoljno prepoznati od strane zdravstvenih radnika pa ni od samih starijih ljudi, a stigma koja prati mentalne bolesti doprinosi da ljudi nerado traže pomoć.

Faktori rizika za probleme mentalnog zdravlja kod starijih osoba

Više socioloških, psiholoških i biološkoh faktora determiniše nivo mentalnog zdravlja jedne osobe ( na bilo kom uzrastu ). Pored životnih stresora zajedničkih za sve ljude, mnoge straije osobe gube sposobnost da žive samostalno zbog ograničene pokretljivosti, hroničnih bolova, ili drugih fizičkih i mentalnih problema, što iziskuje neku vrstu degoročne nege. Pored toga, stariji ljudi češće doživljavaju teške gubitke, pad socioekonomskog statusa ( kao posledica penzionisanja ) ili invaliditet. Svi ovi faktori mogu rezultirati izolazijom, gubitkom nezavisnoti, osećanjem usamljenosti i uznemirenosti kod starijih ljudi.

Mentalno zdravlje ima uticaja na fizičko zdravlje, kao i obrnuto. Na primer, stare osobe koje imaju neki oblik fizičkog zdravstvenog problema kao što je bolest srca, ima veću šansu da obole od depresije nego oni bez ikakvog medicinskog problema. Važi i obrnuto, nelečena depresija kod starijih osoba sa bolestima srca, može negativno da utiče na ishod fizičke bolesti.

Starije osobe su takođe ranjivije kada je u pitanju fizičko zanemarivanje i zlostavljanje. Zlostavljanje starijih može da dovede, ne samo do fizičkih povreda već i ozbiljnih trajnih psihičkih posledica, uključujući depresiju i anksioznost.

Demencija i depresija među starijima kao pitanje javnog zdravlja

Demencija

Demencija je sindrom kod koga dolazi do pogoršanja memorije, misaonih procesa, ponašanja i sposobnosti za obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Uglavnom pogađa starije osobo iako nije normalan deo procesa starenja.

Procenjeno je da 35,6 miliona ljudi u svetu živi sa demencijom. Ukupan broj ljudi sa demencijom se udvostručuje svakih 20 godina, procenjuje se da će ih do 2030. biti 65,7 miliona, a do 2050. 115, 4 miliona i to najviše u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom.

Postoje značajna socijalna i ekonomska pitanja u smislu direktnih troškova medicinske, socijalne i neformalne brige u vezi sa demencijom. Štaviše fizički, emocionalni i ekonomski pritisci mogu da izazovu veliki stres porodici obolelih. Stoga, potrebna je podrška zdravstvenog, socijalnog, ekonomskog i pravnog sistema kako ljudima sa demencijom tako i njihovim strateljima.

Depresija

Depresija uzrokuje veliku patnju i može dovesti do slabljenja prilikom funkcionisanja u svakodnevnom životu. Unipolarna depresija se javlja  kod 7% ukupnog broja ljudi starijih od 60 godina. Depresija kod starijih osoba se slabo dijagnostikuje i leči u primarnim ustanovama zdravstvene zaštite. Simptomi depresije kod starijih osoba se ćesto previđaju i ne leče jer budu prikriveni problemima tipičnim za to životno doba.

Stariji ljudi sa simptomima depresije slabije funkcionišu u poređenju sa onima koji boluju od hroničnih medicinskih oboljenja kao što su bolesti pluća, povišen pritisak ili dijabetes. Takođe, depresija povećava usresređenost na loše zdravlje, korišćenje zdravstvenih usluga i troškove zdravstvene zaštite.

Strategije za negu i lečenje

Veoma je važno pripremiti zdravstvene radnike i društvo uopšte kako bi izašli u susret potrebama starije populacije, što uključuje:

• obuku zdravstvenih radnika za negu starijih osoba;

• preveniranje i tretiranje bolesti povezanih za starije doba kao što su mentalni i neurološki poremećaji i zloupotreba supstanci ( alkohol, lekovi );

• osmišljavanje održive politike za dugoročno i palijativno zbrinjavanje; i

• razvijanje „age-friendly“ servisa i usluga.

Promocija zdravlja

Mentalno zdraavlje starijih odraslih može biti poboljšano kroz promovisanje aktivnog i zdravog starenja. Promocija mentalnog zdravlja, specifična za starije osobe, uključuje kreiranje životnih uslova i okruženja koji podržavaju blagostanje i omogućuju ljudima da vode zdrav i integrisan život.

Promocija mentalnog zdravlja većinom zavisi od strategija koje obezbeđuje starijim osobama neophodne resurse za zadovoljenje osnovnih potreba kao što su:

• obezbeđivanje sigurnosti i slobode;

• odgovarajuće stanovanje kroz podržavajuću politiku stanovanja;

•  socijalna podrška za stariju populaciju i njihove negovatelje

• zdravsteni i društveni progrmi namenjeni osetljivim grupama kao što su osobe koje žive same, ruralno stanovništvo, oni koji boluju od hroničnih ili periodičnih mentalnih ili fizičkih oboljenja;

• programi za preveniranje nasilja i zlostavljanja starijih osoba;

• programi za razvoj zajednice.

Intervencije

Brzo prepoznavanje i lečenje mentalnih, neuroloških poremećaja i zloupotrebe supstanci kod starijih osoba. Pri tome se preporučuje kako psihosocijalna tako i medicinska pomoć.

Trenutno ne postoji lek protiv demencije ali se puno može učiniti kako bi se podstakao i poboljšao život osoba koje boluju od demencije, kao i život njihovih negovatelja i porodice i to uz pomoć:

• rane dijagnoze radi postizanja ranog i uspešnog lečenja;

•  otkrivanja i snalaženja sa vrlo izazovnim psihološkim i bijhevioralnim simptomima demencije;

• obezbeđivanjem informacija i dugoročne podrške negovateljima.

Zaštita mentalnog zdravlja u zajednici

Dobra zdravstvena i socijalna zaštita su važne za promovisanje zdravlja starijih ljudi, za prevenciju, ali i uspešno lečenje hroničnih bolesti. Obučavanje zdravstvenih radnika za rad sa problemima i bolestima koje prate starost je veoma važno. Efikasna primarna zaštita mentalnog zdravlja na nivou zajednice je od velikog značaja. Podjednako je važno fokusirati se i na dugoročnu brigu o starim ljudima koji pate od nekog oblika mentalnog poremećaja, kao i obezbeđivanje staratelja koji su obrazovani, obučeni i spremni da pruže punu podršku. Odgovarajuće, podržavajuće i zakonodavno uređeno okruženje zasnovano na međunarodno priznatim standardima ljudskih prava je potrebno da se obezbedi najviši kvalitet usluga za osobe sa mentalnim bolestima i njihovim starateljima.